Bukumekerske arbitražne opklade

Ovo je proširena verzija članka o kladioničarskim vilama. U njoj su opisani svi postojeći aspekti koji se tiču kladioničarskih vila: od definicije i formula za izračunavanje, opisa tržišta koja se mogu koristiti s vilama i razlika između različitih načina klađenja, do rizika koji postoje pri radu s vilama. Potpuniji članak na internetu ne postoji. Ovde ćete pronaći sve moguće informacije koje se tiču kladioničarskih vila.

Tema zarade na sportskom klađenju ima mnoštvo grana i dodataka, ako se tako može reći. Klasično klađenje podrazumeva da igrač pokušava da na osnovu stručne analize sportskih događaja i primene različitih strategija uveća početni bank. Drugi veliki pravac predstavljaju vile. Pod ovim opštim nazivom krije se niz drugih velikih pododeljaka, metoda rada s kladioničarskom ponudom i zarade na njoj. U ovom pregledu ćemo se pozabaviti opštom idejom i posebnostima različitih vrsta vila.

Suština vile sastoji se u tome da se iskoristi razlika u kvotama na različitim stranama ishoda i da se uloži tako da se ostane u plusu, bez obzira na rezultat takmičenja. Štaviše, u većini slučajeva profit se fiksira još pre početka sportskog događaja, iako postoje i izuzeci. Ali krenimo redom.

Lirska digresija. Kada je autor ovog članka prvi put pročitao na nekom opskurnom sajtu o vilama, prva reakcija bila je: „kakva glupost, tako nešto ne može da postoji“. Međutim, čim je pitanje malo detaljnije proučeno, sve je došlo na svoje mesto. Potvrdila se i tvrdnja da su vile gotovo jedini potpuno bezbedan način zarade na klađenju. Gotovo. O tom „gotovo“ nešto kasnije.

Šta je kladioničarska vila

Kladioničarska vila ili, kako je ponekad pogrešno nazivaju, „arbitražna situacija“ (arbitraža je širi pojam) — specifična je situacija koja nastaje kada različite kladionice različito procene verovatnoću istog događaja i za različite ishode ponude takve kvote da, pri određenom rasporedu uplata na svaki od ishoda, igraču donose garantovanu zaradu nezavisnu od ishoda događaja.

Vile postoje u različitim vrstama; formalna podela ne postoji, pa ćemo navesti moguće varijante vila i detaljnije ih objasniti.

Vile se dele prema broju ishoda: sa dva ishoda (na primer P1-P2), sa tri ishoda (na primer 1H2) i sa više ishoda (na primer ishodi po setovima u ženskom tenisu: 2-0/2-1/1-2/0-2). Moguće varijante ishoda vila biće navedene nešto kasnije.

Druga podela vila je prema vremenu sportskog događaja na koji se ulaže. Prva vrsta su vile pre meča (nazivaju se i „prematch“, pre-match). Njihova suština je u tome što se vile pojavljuju na događajima koji još nisu počeli. Druga vrsta su lajv vile (vile u realnom vremenu, live vile). One se pojavljuju tokom sportskog događaja koji je u toku, a vek trajanja takvih vila obično je veoma ograničen, mada ne uvek. Poznati su nam slučajevi da je vila trajala 25-30 minuta, što je za lajv vile veoma dugo. Lajv vile odlikuju se većom profitabilnošću i bezbednošću sa stanovišta suprotstavljanja kladionica (ne vole sve kladionice „vilare“).

Kako funkcionišu vile?

Najlakše je razumeti princip rada s vilama na stvarnom primeru. Radi jednostavnosti uzećemo najprostiju vilu sa dva ishoda. I kvote ćemo izmisliti radi lakšeg razumevanja. Važno je shvatiti da navedeni primer u potpunosti odgovara stvarnoj situaciji u igri.

Dakle, razmotrimo teniski meč dvojice igrača: Neznajke i Karlsona. Igrači su približno jednake snage, a kvote pre meča na sajtovima različitih kladionica za pobedu Neznajke (P1) iznose od 1,90 do 2,10; za pobedu Karlsona — od 1,85 do 2,10.

Kladioničarske vile na primeru igre Neznajke i Karlsona

Pomoću servisa za pronalaženje vila (takozvanog skenera kladioničarskih vila, o skenerima nešto kasnije) pronalazimo vilu. Kladionica „Alfa“ daje kvotu 2,10 na pobedu Neznajke (pobedu protivnika — Karlsona — „Alfa“ procenjuje na 1,72). Kladionica „Beta“ daje kvotu 2,10 na pobedu Karlsona (pobedu Neznajke „Beta“ procenjuje na 1,88). 

Slika je sledeća: uplatom $100 u „Alfi“ na pobedu Neznajke i $100 u „Beti“ na pobedu Karlsona, igrač će stvoriti upravo tu vilu. Ukupan ulog, prema tome, iznosi $200. 

Šta će takva opklada doneti igraču? Bez obzira na to ko će od dvojice tenisera, Neznajka ili Karlson, biti jači, igrač će na dobitku dobiti $210. Dakle, ostvariće garantovanu zaradu od $10. Ona će iznositi 5% od iznosa uloga. Dakle, stvorena je vila od pet procenata sa dva ishoda na teniski meč. Pokrivena su tržišta P1 i P2.

Nakon stvaranja vile, igraču preostaje da sačeka završetak teniskog meča, a zatim uzme svoj profit. Kao što se vidi, vila je prilično jednostavna.

Kakve vile se mogu sastavljati?

Vile se mogu sastavljati od onih tržišta koja pokrivaju sve moguće ishode sportskog događaja.

Podsetimo se šta je tržište. Tržište je skup isto tipnih ishoda u sportskom događaju. Na primer, tržište 1H2, tržište pobednika. U njemu su moguća tri ishoda: 1 – pobeda prvog tima, X – nerešeno i 2 – pobeda trećeg tima. Ili, na primer, tržište golova. Varijanti ishoda tamo ima znatno više: više/manje od 0,5 – 6,5 i više. I tako dalje. Velike kladionice za važne događaje otvaraju po nekoliko stotina tržišta, pa ima mnogo toga da se izabere (i od čega da se sastave vile).

Za tržište 1H2 moguće su sledeće kombinacije događaja koje čine vile: 

• Vila sa tri ishoda: 1 – X – 2 
• Varijante vila sa dva ishoda: 1 – H2, 1H – 2, 12 – H. H2 označava pobedu drugog tima ili nerešeno, 1H – pobedu prvog tima ili nerešeno, 12 – pobedu bilo kog tima. 

Dakle, za tržište 1H2 postoje 4 varijante vila. 

U nastavku ćemo navesti sve moguće varijante tržišta od kojih se mogu sastaviti arbitražne opklade. Pošto takvih kombinacija ima prilično mnogo, celu listu sakrivamo iza linka u nastavku. Kliknite na „Detaljnije“ da biste videli celu listu; lista će se otvoriti na istoj stranici.

Sada detaljno o tržištima za arbitražne opklade

Tržište 1X2:

• 1 / X / 2
• 1X / 2
• 12 /X
• 1/ X2

Tržište ukupnog broja (golovi, korneri):

• Više 0,5 / rezultat 0:0
• Više 0,5 / oba tima daju gol — ne (Both Team to Score — No)
• Manje 0,5 / H (+0,5) (hendikep bilo kog tima)
• Manje 2,0 / H (+2)
• Manje 2,5 / Više 2,5

i slične opklade

Novčana linija (to je tržište na kojem se razmatraju samo dva ishoda: pobeda prvog ili drugog tima ili učesnika, bez mogućnosti nerešenog rezultata):

• P1 / P2 – u slučaju kada nerešen rezultat u meču nije moguć, na primer u tenisu
• Ili 1 / 2 – u ovoj varijanti, ako je nerešen rezultat moguć (na primer u fudbalu), kladionice u slučaju nerešenog rezultata vraćaju ulog.

Kako pronaći arbitražnu opkladu

Vremena kada je arbitražne opklade trebalo samostalno tražiti — odavno su prošla. Danas na internetu radi nekoliko moćnih servisa (ako govorimo o segmentu na ruskom jeziku) koji omogućavaju pronalaženje arbitražnih opklada. Takvi servisi nazivaju se skeneri arbitražnih opklada; usmereni su upravo na njihovo pronalaženje i veoma su prilagođeni korisniku (odnosno, praktični za rad). Na našem sajtu napravljen je najveći rang skenera arbitražnih opklada, gde ćete bez poteškoća pronaći najbolje servise. Savet: birajte među prva tri na rang-listi, jer su to lideri među ostalim skenerima po svim pokazateljima.

Kako izračunati arbitražnu opkladu

Izračunavanje kladioničarske arbitražne opklade prilično je jednostavno. Svi veliki skeneri arbitražnih opklada nude dovoljno praktične kalkulatore za njihov obračun. Ipak, može biti korisno i znati samostalno izračunati arbitražnu opkladu.

Utvrđivanje postojanja arbitražne opklade

Jasno je da arbitražna opklada može postojati samo ako su kvote na suprotne ishode dovoljno visoke (ili je barem jedna od svih kvota takva). Zato, da bismo utvrdili postoji li arbitražna opklada, treba koristiti sledeću formulu:

CΝ=1/K1+1/K2+…+1/KN

gde je:

• C — kontrolna kvota arbitražne opklade
• N — broj mogućih ishoda arbitražne opklade
• K1 — kvota na 1-i događaj
• K2 — kvota na 2-i događaj
• … i tako do N-tog.

Arbitražna opklada će postojati ako kontrolna kvota arbitražne opklade CΝ bude veća od 1,00. 

Ova formula je najuniverzalnija i pogodna je za utvrđivanje arbitražne opklade sa bilo kojim brojem krakova (= ishoda). Najčešće posebne varijante ove formule su:

• C2=1/K1+1/K2 — za utvrđivanje arbitražne opklade sa dva ishoda;
• C3=1/K1+1/K2+1/K3 — za utvrđivanje arbitražne opklade sa tri ishoda.

Proveravajući prema ovoj formuli prethodno navedeni primer teniskog susreta između Neznajke i Karlsona, dokazaćemo prethodno navedenu tvrdnju da je navedeni događaj arbitražna opklada:

• C=1/2,1+1/2,1 = 0,476+0,476 = 0,952

0,952 < 1, dakle, arbitražna opklada postoji.

Izračunavanje prinosa arbitražne opklade

Formula za izračunavanje prinosa arbitražne opklade takođe nije komplikovana:

D = 100%/CN – 100%, gde je D prinos u procentima.

Provera našeg sportskog događaja iz primera pokazuje: D = 100%/0,952 – 100% = 5,04%. Četiri stotinke nastale su zaokruživanjem kvote arbitražne opklade C. Zaokruživanjem na cele jedinice dobijamo 5%, što smo već ranije empirijski dokazali. 

Izračunavanje uloga za arbitražnu opkladu

Da bismo izračunali koji iznos treba uložiti na krakove arbitražne opklade, treba razumeti da zbir uloga ne mora nužno biti obrnuto proporcionalan kvotama. Ulozi se mogu rasporediti tako da, na primer, jedan krak donosi dobitak (uz veći prinos), a da pri dobitku drugog prihod bude jednak nuli. Takav način je svrsishodan kada se arbitražna opklada postavlja na znatno različite kvote, na primer kada igraju izraziti favorit i izraziti autsajder. U tom slučaju arbitražna opklada može služiti kao osiguranje od situacije u kojoj favorit slučajno ne pobedi. A, kao što svi profesionalni igrači znaju, takve situacije se ne dešavaju baš tako retko. Ilustrativan meč je Nemačka–Brazil u polufinalu Svetskog prvenstva 2014 godine, kada su favorizovani Brazilci izgubili ubedljivim rezultatom 7:1 od reprezentacije Nemačke. Polazeći od toga, za određivanje iznosa uloga na krakove arbitražne opklade poći ćemo od iznosa koji igrač ulaže na prvi krak (sa kvotom K1) — Bet1.

Iznos uloga na drugi krak u tom slučaju iznosi:

Bet2=(K1*Bet1)/K2

Imajte na umu da je ova formula važeća za slučaj kada je prinos od dobitka svakog kraka obrnuto proporcionalan kvotama. Dakle, pri dobitku svakog ishoda igrač će dobiti određeni iznos dobitka. Ali ako se na jedan krak uloži veći iznos, a drugi smanji, može se dobiti prethodno opisani obračun, kada je u slučaju pobede favorita prinos maksimalan, a u slučaju pobede autsajdera prinos jednak nuli (ali istovremeno nema ni gubitka, ceo iznos se vraća igraču).

Vrste kladioničarskih arbitražnih opklada

Osnovna razlika između pododeljaka „arbitražne“ kuhinje leži u poreklu arbitražnih opklada. Postoje:

• Klasične;
• Arbitražne;
• Arbitražne opklade uživo;
• Koridori.

Razmotrićemo svaku grupu zasebno, obraćajući pažnju na njihove karakteristike i razlike u odnosu na druge vrste. Osvrnućemo se na prednosti i nedostatke u poređenju sa klasičnim klađenjem.

Klasične ili statičke kladioničarske arbitražne opklade (poznate i kao pre meča)

Osnovu ove vrste arbitražnih situacija čine razlike u pokazateljima među različitim kladionicama. Da, bezbednosne službe kladioničarskih kompanija održavaju kontakte po nizu pitanja, a mnoge kladionice jednostavno „povlače“ liniju od autoritativnijih platformi. Međutim, situacije sa neravnotežom kvota ipak se redovno dešavaju. Zadatak je pronaći takav odnos kvota na suprotne ishode jednog događaja da se, postavljanjem određenih iznosa na oba kraka, garantovano ostvari dobit, bez obzira na to koji se ishod dogodi.

Na primer, jedna kladionica za više od 2.5 u fudbalu nudi kvotu 1.95. A u drugoj je ukupan broj golova procenjen drugačije: za manje od 2.5 nude 2.20. To je arbitražna situacija. Pomoću kalkulatora može se izračunati da se ukupnim ulogom od 10 000 rubalja na oba kraka može garantovano zaraditi 337 rubalja. Nije mnogo, ali bez mogućnosti gubitka. Naravno, ovo je arbitražna opklada sa malom razlikom. Postoje i ozbiljnije neravnoteže. Ali to su već pojedinosti o kojima ćemo govoriti u drugim, detaljnijim materijalima na temu arbitražnih opklada.

Ova vrsta arbitraže naziva se i statičkom, jer se takva neusklađenost može uhvatiti u nekom trenutku pre utakmice. Kvota može da se kreće, što će dovesti ili do nestajanja arbitraže ili, suprotno, do njenog povećanja. Dakle, zadatak arbitražera je da pronađe takvu situaciju i fiksira se na tom statičnom trenutku, uplativši potrebne iznose na obe strane. Ako ne ulazimo u detalje, time se rad na konkretnoj utakmici završava. Preostaje da se novac podigne sa onog računa na kojem će se odigrati jedna od strana.

Slična odstupanja u kladioničarskim linijama javljaju se u najrazličitijim sportovima i za različite ishode. To mogu biti i suprotne strane kod glavnih ishoda. Na primer, P1 / P2 u sportovima u kojima nerešen rezultat nije moguć, poput tenisa. P1 / X2 ili 1X / P2 u sportovima u kojima je nerešen rezultat moguć – pobeda jedne strane protiv toga da druga ne izgubi. Arbitraže se često javljaju i kod različitih hendikepa i totala.

Može biti nekoliko razloga za nastanak sličnih odstupanja u kvotama. Kao prvo, analitički odseci različitih kladionica mogu jednostavno različito tumačiti situaciju. Kao drugo, pojavljuje se neka nova informacija, pa različite kladionice različitom brzinom reaguju na nove podatke, sa zakašnjenjem jedne u odnosu na drugu. Treći razlog su obične spekulacije sa kvotama. Neke kladionice žele da privuku više igrača i mame ih povećanim koeficijentima. Iz tog uslovnog dampinga takođe često nastaju arbitražne situacije.

Pronalaženje arbitraža tema je za poseban veliki tekst. Ovde ćemo ukratko napomenuti da postoje samo dva osnovna pristupa: ili se traže ručno ili se koriste posebna softverska rešenja, takozvani skeneri.

Glavne prednosti arbitraža su: sigurnost dobitka i odsustvo potrebe da se razume sam sport. Najvažnije je pronaći dobru arbitražu i pravovremeno odigrati obe strane. Naravno, ovaj posao ima ogroman broj zamki. Njima ćemo se baviti u drugim publikacijama ovog odeljka.

Arbitražne arbitraže

Posebno mesto zauzima takav metod zarade na sportskom klađenju kao što je arbitraža. Za razliku od klasičnih arbitraža, za uspešnu arbitražu učesnik mora veoma dobro da poznaje sport kojim se bavi. Suština je u tome da samostalno stvori arbitražnu situaciju. Poznato je da se kladioničarske kvote kreću. Mogu da rastu ili padaju pod uticajem različitih faktora. Ili se prognoza menja zbog novih informacija, ili priliv velike količine novca igrača na jednu stranu ishoda iskrivljuje pokazatelje. Iskusni arbitražer zato izračunava na koji će ishod kvota pasti ili porasti kako se početak utakmice bude približavao. Shodno tome, unapred kupuje opkladu jeftino da bi je kasnije prodao skupo. Obično se radi preko berze opklada, a ne preko klasičnih kladionica. Zato su izrazi „kupiti“ i „prodati“ ovde sasvim prikladni. Profit se formira na razlici između kupovne i prodajne cene.

Kao što vidimo, ova arbitraža nije statična. Nastaje sa vremenskim pomakom. U ovom pristupu postoji mnogo više nijansi nego kod običnih arbitraža. Potrebno je razumeti sport i kladioničarske trendove kako se ne bi pogrešilo u smeru promene kvota. Ali postoje i očigledne prednosti. Arbitražer trguje na platformama namenjenim za to. On se suštinski izdvaja iz kategorije klasičnih arbitražera protiv kojih se kladionice otvoreno bore. Ovde se, kao i kod običnih arbitraža, rezultat fiksira pre početka utakmice i ne zavisi od ishoda. Igrač unapred kupuje i prodaje opkladu kada pokazatelj dovoljno poraste. To se može dogoditi i neko vreme pre utakmice ili neposredno pred njen početak.

Arbitraže uživo

Postoji još jedna vrsta arbitraža koje igrač sam stvara. Kao što je poznato, kvote u liniji počinju naročito aktivno da se pomeraju već tokom sportskog događaja, uživo. Rezultat se menja, vreme prolazi i zbog toga se pokazatelji pomeraju više ili manje u različitim smerovima.

Na primer, igrač pretpostavlja da će prvo poluvreme fudbalske utakmice biti dosadno i da ranih golova neće biti. Možda će golovi doći bliže poluvremenu, pred kraj prvog dela, ili će se čitava radnja prebaciti na drugo poluvreme. Zato kladilac pre utakmice igra na manje od ukupnog broja. Posle 20-35 minuta prvog poluvremena, ako se utakmica odvija prema ispravnoj prognozi, kvota na više već će dovoljno porasti. To će formirati arbitražu. U uživo klađenju može se odigrati ovo više po visokoj kvoti i fiksirati profit, nezavisno od ishoda susreta. Sličan princip može se koristiti za formiranje opklada na glavne ishode, hendikepe i individualne totale.

Jasno je da se prognoza kretanja kvota možda neće ostvariti, pa će igrač pogrešiti i izgubiti. Zato su arbitraže uživo po rizičnosti bliske klasičnom klađenju. Ovde nema govora o sigurnom dobitku. Ipak, opšti princip zarade pomoću arbitraže, odnosno razlike u kvotama, ostaje.

Ovaj metod je dobar zato što igrača odvaja od konačnog rezultata sportskog događaja. Međutim, za razliku od običnih arbitraža, potrebno je tačno predvideti kretanje pokazatelja u nekom delu utakmice. To nije jednostavno, ali iskusni igrači mogu dugoročno ostvarivati profit ovim metodom.

Koridori

Ovde treba pomenuti i takav odeljak kao što su „koridori“. Klasični koridor je raspon ishoda koji se može obuhvatiti u okviru jedne kladionice. Na primer, jednu opkladu postaviti na više od 211.5, a drugu, na manje od 216.5 u istoj utakmici. Tako nastaje koridor. Ako broj postignutih poena bude u rasponu 212-216, obe opklade će proći i igrač će ostvariti profit. Ako ishod totala izađe izvan koridora, proći će samo jedna opklada. Da, zbog gubitka na jednoj strani biće u minusu. Dobitak druge opklade neće ga u potpunosti nadoknaditi. Međutim, ovde se može iskoristiti neusklađenost linija u različitim kladionicama, koja je pomenuta pri razmatranju klasičnih arbitraža. Cilj će, dakle, biti odigrati takav koridor u kojem su krajnje pozicije maksimalno povoljne.

Na primer, u jednoj kladionici granice koridora mogu biti procenjene na 1.70 do 1.70. Ako uloži jednake iznose i ne pogodi koridor, igrač gubi 15% uloženog iznosa. Ali u jednoj kladionici može pronaći kvotu 1.90 na prvoj strani, a u drugoj 2.10 na drugoj. I tada je formiran koridor bez gubitka. Ako pogodimo raspon, dobro ćemo zaraditi. Ako ne pogodimo, ostaćemo na nuli. Naravno, situacije kada je arbitraža toliko velika da donosi plus čak i uzimajući u obzir koridor veoma su retke. Ali koridori bliski rentabilnosti pojavljuju se redovno.

Postoje koridori u kojima se presecaju hendikepi i totali ili drugi heterogeni ishodi. Tako iskusni arbitražni igrači ponekad maskiraju svoje postupke kao koridore. Na primer, u fudbalu se uzima individualni total ekipe više od 1.5. Drugi izbor je hendikep +1.5 na drugu ekipu. Šta dobijamo? Zahvaljujući razlici u kvotama kod različitih kladionica, ostvaruje se profit bez obzira na ishod. Ali postoji i koridor. Ako prva ekipa postigne 0-1 golova, prolazi hendikep sa plusom na drugu ekipu. Ako prva ekipa postigne 2 ili više golova, prolazi ITB (1.5) na nju. Pri tome su mogući različiti ishodi. Ekipa može voditi s velikom razlikom: 2:0, 3:0, 3:1. Ali može nastati situacija: 2:1, 3:2, kada prolaze i ITB (1.5) na prvu ekipu i hendikep (+1.5) na drugu. Naravno, pogađanje takvog koridora donosi dobitak po obe opklade i znatno veći profit.    

U suštini, i ovde je reč o situacijama kada su kvote u ponudama različitih kladionica neusklađene. Međutim, igrač postavlja te dve opklade kako bi mogao da dobije na obe ako rezultat upadne u taj koridor. Ako prođe samo jedna opklada, gubitak neće biti velik, ili ga uopšte neće biti, u zavisnosti od situacije.

Koridoričari obično rade na sportovima kao što je košarka, zbog visokih rezultata. Zato kladionice nude širok raspon opklada na totale i hendikepe, što stvara osnovu za koridore pri neusklađenostima u ponudi različitih kladionica. Nerijetko se kladioci koji rade s koridorima u svojoj praksi bave i lajv arbitražom, tražeći koridore uživo, po principima sličnim onima opisanim u prethodnom odeljku.

Zašto se svi ne bave arbitražom?

Postoje dve vrste igrača koji ne rade s arbitražom. Prvi su oni koji još nisu čuli za arbitražu i ne znaju kako da rade s njom. Druga grupa su igrači koji ne žele da rade s arbitražom, jer pri tome postoji niz poteškoća:

• Neophodno je imati račune s dovoljnom količinom sredstava na nalozima kod nekoliko kladionica. To je obavezno, jer arbitraža uvek može postojati samo između različitih kladionica. Iako je moguće ograničiti se na dve kladionice, ponekad je praktično imati račune sa sredstvima kod 3-5 kladionica.
• Ne vole sve kladionice arbitražne igrače — igrače koji rade s arbitražom. Tačnije, gotovo nijedna kladionica ih ne voli. Ali postoje izuzeci. U vreme pisanja članka najmanje dve kladionice se predstavljaju kao naklonjene arbitraži: PinnacleSports i Sbobet. Arbitražom se može bez problema raditi i na berzama opklada.
• Različita pravila obračuna istih događaja. Tako, na primer, ako se teniser povuče iz meča, recimo zbog povrede, jedna kladionica može obračunati opkladu kao povraćaj uloga, a druga kao gubitak na tog tenisera. Jasno je da takav razvoj događaja može ići igraču u korist, ali i protiv njega. Međutim, čak i ako igrač dobije zahvaljujući takvom različitom obračunu, gubi se glavni smisao arbitraže — nezavisnost od rezultata. Ovaj problem se prilično lako ublažava tako što igrač treba jednom pažljivo da prouči pravila obračuna spornih situacija na sajtovima kladionica kod kojih postavlja arbitražne opklade.
• Postoji još nekoliko neznatnih poteškoća povezanih s arbitražom. Nema smisla ovde nabrajati sve, jer imamo poseban dobar članak posvećen bezbednom klađenju na arbitražu. U njemu su navedeni svi poznati rizici i načini njihovog otklanjanja.

Zapravo, ako ste primetili, u poteškoćama rada s arbitražom nema baš ničega nepremostivog. Iako, naravno, arbitraža, kao i svaka druga vrsta zarade pomoću brojki, zahteva određenu dozu pažnje i upornosti. Ali sve to nadoknađuju sigurnost dobitka i visoka obrtljivost sredstava. Jer arbitraža od 3-5% uopšte nije retkost i svakodnevno se pojavljuju stotine takvih arbitražnih prilika.

Da li je rad s kladioničarskom arbitražom zakonit?

Rad s arbitražom je obično klađenje na sportske događaje. Ako zakonodavstvo zemlje dozvoljava klađenje, onda je i rad s arbitražom dozvoljen i zakonit. Važno je razumeti da arbitraža nije obmana ni prevara. To su obične opklade po kvotama koje nude kladionice.

Informacije o zakonodavstvu pojedinačnih zemalja u oblasti sportskog klađenja nalaze se u ovom članku.

Koliko vremena zahteva rad s arbitražom i koliko se na njoj može zaraditi?

Pre nego što izračunamo vreme koje se može potrošiti na rad s arbitražom, treba pomenuti dva suštinski različita pravca rada s arbitražom. O njima smo već govorili iznad.

Arbitraža pre meča. Vreme potrebno za postavljanje dva ili tri kraka takve arbitraže obično se meri minutima. Najviše vremena oduzimaju filtriranje rezultata i izračunavanje iznosa svake opklade.

Lajv arbitraža. Za postavljanje ove vrste arbitraže takođe nije potrebno mnogo vremena (podsećamo, reč je o opkladama u realnom vremenu). Razlika u odnosu na arbitražu pre meča jeste u tome što su kvote za događaj koji je već u toku pokretljivije i menjaju se brže nego kod arbitraže pre meča.

Poređenje arbitraže pre meča i lajv arbitraže

Na temu poređenja obične arbitraže (prematch) i lajv arbitraže na našem sajtu napisano je mnogo toga. Članke na našem sajtu možete čitati pomoću oznake arbitraža. Sada želimo da sažmemo ključne karakteristike jedne i druge vrste arbitraže (samo osnovne):

Arbitraža pre meča:

• Lako se postavlja zbog mirnog kretanja kvota.

• Tarifni planovi skenera za arbitražu pre meča su jeftiniji.

Lajv arbitraža:

• Veća profitabilnost.

• Kladionicama je izuzetno teško da prate arbitražne igrače koji se klade uživo.

Kao što je već rečeno, arbitraža je samo jedna od vrsta arbitražnih situacija koje nastaju pri radu sa sportskim opkladama. Postojanje arbitraže gotovo uvek ukazuje na mogućnost pojave još dve metode klađenja (ili strategije, u zavisnosti od načina njihove primene): precenjenih opklada (valuebet) i koridora. Kao što vidite, pored klasične arbitraže postoji još mnogo podvrsta zarade koje koriste sličan mehanizam. Statička (prematch) arbitraža je, naravno, najjednostavnija i ne zahteva znanje o sportu. Koridori nisu mnogo složeniji. Arbitraža se nalazi negde između sportske analitike i klasike. Lajv arbitraža po svojoj suštini još više naginje običnom klađenju. Izaberite svoj pravac na osnovu svojih ukusa, karaktera i ciljeva.